Biodiverzitet ili propast

 

strižibuba

strižibuba

Na svetu je dosada opisano oko 1,5 do 1,8 miliona različitih biljaka i životinja, gljiva, mikroorganizama, a grube procene su da postoji negde od 3 do 10 miliona različitih vrsta koje naučnici, prirodnjaci i ne stižu da sve otkriju i zabeleže.

Biodiverzitet ili biološka raznovrsnost omogućava pojavu različitih vrsta biljaka, životinja, gljiva, uključujući i mikroorganizme       (i bakterije su važne!) u prirodi. Raznovrsnost živog sveta i vrsta na Zemlji je ogromna, od tropskih šuma do polarnih predela, od močvarnih plićaka do okeanskih dubina, sve vrvi od života.

Postoje tri kategorije biodiverziteta:

1. biodiverzitet gena,

2. biodiverzitet vrsta (specijski) i

3. biodiverzitet ekosistema.

Sva tri su vrlo važna i međusobno se prepliću. Gubitak genskog bogatstva dovodi do nestanka vrste, a kasnije posledice se odražavaju na postojanje ekosistema u kome se sustiču kroz međusobno delovanje živa i neživa priroda.

Svedoci smo, možda sad i najviše, jer je ljudsko društvo u jedom tehnološkom i industrijskom razvitku, zaletu i zanosu, da mnoge vrste biljaka, gljiva i životinja nestaju zauvek sa spiska nekada prisutnih bića naše Planete, i to sve zbog nemarnog ponašanja čoveka prema prirodi.

Vrsta čim postoji, može i da nestane zbog delovanja različitih faktora spoljne sredine (ledeno doba, pomeranje kontinenata, izolacija, nedostatak hrane…), u takozvanom masovnom i globalnom izumiranju, ali i tada postoji šansa, u nekom trenutku, da se vrsta prilagodi novim uslovima i nastavi svoje postojanje u jednom izmenjenom obliku.

Aktivnost čoveka na prirodu je toliko nagla i agresivna da pojedine vrste i ne stignu da obnove populaciju i da se adaptiraju, već jednostavno iščeznu, budu istrebljene kao da nikada nisu ni postojale, ostavljajući iza sebe nešto od skeleta, preparirane ostatke, osušene poslednje herbarijumske primerke, blede fotografije, nesigurne priče avanturista o novootkrivenom tragu na „tom i tom ostrvu“ i tako se završi priča od nekih pedeset miliona godina evolucije, nasuprot sto godina izlovljavanja, pedeset godina uništavanja staništa i dvadest i pet godina stalnog zagađenja.

Svetski fond za zaštitu prirode (WWF – World Wide Fund for Nature) upozorava na ugroženost i brzi nestanak pojedinih vrsta životinja i biljaka. Čak i logo WWF, panda, ukazuje na nephodnost očuvanja jedne izuzetno osetljive vrste.

Svojim nerazumnim postupcima, najčešće u cilju dobre zarade i zadovoljenja sopstvenih potreba, čovek je zauvek istrebio sledeće vrste:

  1. čuvena dodo ptica nekada naseljavala Mauricijus. Sad je nalazimo u knjizi „Alisa u zemlji čuda“, Luisa Kerola. Krila su joj bila zakržljala i tako je bila nesposobna da leti. Izlovili su je portugalski moreplovci u 17. veku.
  2. golub selac iz Severne Amerike. Nekada ogromna jata od nekoliko miliona jedinki ovih ptica potpuno su istrebljena lovom još 1900. godine, a poslednji primerak je uginuo u zatočeništvu 1914.
  3. torbarski tigar ili vuk istrebljen sa Tasmnanije, početkom 20. veka
  4. Stelerova morska krava – 1741. godine je otkrivena ova vrsta životinje, a 1768. potpuno izlovljena.

Raznolikost je dobra, pokazuje da nismo sami i umanjuje sebičnost i razvija prihvatanje drugog zbog toga što je jeste. Čovek, kao poslednje dete prirode, i odavno odvojen od nje ima zaduženje da sačuva tu raznolikost.

Spisku nestalih vrsta možda nije kraja, zbog zagađenja i uništavanje prirodnih staništa (seča šuma, isušivanje močvara), stalno prisutnog zagađenja i nekontrolisanog lova i ribolova. Nabrajanje bi moglo da se nastavi, jer su na ivici opstanka tigrovi, polarni medvedi, već spomenuta panda, zatim rečni delfin, tuna, monarh leptir, Magelanovi pingvini, snežni leopard, planinske gorile, javanski nosorog, krajnje ugroženi su orangutani, afrički i azijski slonovi, morske kornjače, korali, velika bela ajkula…

Da li će nam budućnost biti bez njih? Šta činiti? Menjati svest ljudi, promeniti navike lošeg potrošačkog ponašanja, ponašati se u skladu sa održivim opstankom, smanjati zagađenje… Od sebičnog postati saosećajna čovek… Sat otkucava…Vreme je…

sat

 

O Virtuelna priroda

Radim kao profesorka biologije već deset godina i baš toliko vremena pokušavam da pobegnem iz škole. Jedino što mi uspevam je da pobegnem u prirodu i osvojim neki planinski vrh. Izuzetno poštujem tradijciju, zato redovno, svake godine (od 2001.) odlazim na Sajam knjiga u Beograd. Praznujem Fest od zadnje nedelje februara do prve nedelje marta. Obožavam Borislava Pekića...
Ovaj unos je objavljen pod Ekologija, Uncategorized i označen sa , , , , . Zabeležite stalnu vezu.