Dan planete Zemlje – 22. april

Kada bismo mogli putovati brzinom svetlosti  sigurno bismo stigli na kraj svemira. Ali sada je to još uvek samo naučna fantastika. Zato ostajemo to što jesmi i gde jesmo, Zemljani sa planete Zemlje.

Na periferiji galaksije Mlečni put nalazi se 8 planeta i Pluton, planetoid izgrađen od leda, koje kruže oko zvezde Sunce. Tako obrazuju jedinstven Sunčev sistem.

Слика

Zemlja je treća planeta od Sunca. Stari narod Indusa, nekada je verovao da je Zemlja ploča na leđima slonova, koje nosi kornjača po nebeskom svodu.

Danas znamo da je Zemlja loptastog oblika sa blago spljoštenim polovima.

Majka Gea, kako su govorili stari Grci, ima negde oko 4,5 milijardi godina starosti. Možete li zamisliti taj broj svećica na rođendanskoj torti naše Planete?!

Planeta Zemlja kruži oko svoje ose (kao čigra) u vremenu od 24 sata, što uzrokuje smenu dana i noći, a obrće se oko Sunca za 365 dana ili period od jedne godine. Kruženje Zemlje oko Sunca dovodi do smene godišnjih doba u toku godine. Najveći obim planete je na ekvatoru i iznosi 40 075 km. Verni pratilac planete Zemljeje njen satelit Mesec. 

Najveću površinu planete pokriva voda, raspoređena u tri, odnosno četiri okeana. Okani su Atlanski, Tihi (Pacifik), Indijski i Severni ledeni. Ostale vodene površine su mnogobrojna mora, kopnene i podzemne vode.

Najveća dubina iznosi 10 911 metаra i  nalazi se u Marijanskom rovu, u Pacifiku, blizu japanskih ostrva. Kopno predstavljaju pet kontinenata Evropa, Azija, Afrika, Australija Amerika (Severna i Južna). Na polovima se nalaze ogromne površine od snega i leda. To su na severnu Artik, a na jugu Antartik. Najviše planine su Himalaji sa visinom vrha Mont Everest od 8 848 metara.

Jezgro Zemlje je tečna, užarena masa sa temperaturom od 2000○С. U prirodi se često javlaju vulkanske erupcije, pri čemu se magma, nastala od istopljenih stena izbacuje na površinu zemlje. Tо je јеdinstvena pojava u prirodi, a izbačena magma se pretvara u lavu, koja se hladeći formira nove slojeve kopna. Ne tako retki su i zemljotresi. U davnoj prošlosti su omogućili obrazovanje današnjeg rasporeda kontinenata, jer pokreti zemljotresa su podeli nekada jedinstveno kopno.

Na Zemlji se uočavaju različiti predeli, od pustinja preko savana, moćnih planina, živopisnih koralnih grebenova, do bučnih tropskih šuma, mračnih okeanskih dubina i prostora večne beline glečera. Najpoznatija pustinja je Sahara, na severu Afrike.

Najduža reka je Nil od 6 741 km dužine, а prati ga Аmazon sa nekih 300 km kraći.

I za kraj, Zemlja je  jedino poznato mesto u svemiru na kojem postoji život. Tаj život se začeo pre oko 3 milijarde godina i razvijao do današnjih oblika meduza, korala ,školjki,  riba, vodozemaca, paprati, četinara, magnlija i lokvanja, gmizavaca, ptica, sisara… I naravno čoveka.

Земља из свемира

O Virtuelna priroda

Radim kao profesorka biologije već deset godina i baš toliko vremena pokušavam da pobegnem iz škole. Jedino što mi uspevam je da pobegnem u prirodu i osvojim neki planinski vrh. Izuzetno poštujem tradijciju, zato redovno, svake godine (od 2001.) odlazim na Sajam knjiga u Beograd. Praznujem Fest od zadnje nedelje februara do prve nedelje marta. Obožavam Borislava Pekića...
Ovaj unos je objavljen pod Ekologija, Uncategorized i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.